Menu
Koliko često čujete od poznanika, rođaka, prijatelja, bilo koga od ljudi iz okruženja, da ima alergiju? Vrlo često? Ponekad i svakodnevno, naročito u sezoni cvetanja biljaka čiji su poleni izazivači alergijskih reakcija.
Alergije su sve prisutnije i mogu značajno uticati na kvalitet života. Od blažih simptoma poput kijavice, do ozbiljnih reakcija koje mogu biti životno ugrožavajuće, alergije su složen problem koji značajno utiče na kvalitet života. U ovom blogu, razmotrićemo osnovne informacije o alergijama, njihove uzroke, simptome, dijagnostiku, lečenje i prevenciju.
Učestalost alergijskih bolesti širom sveta dramatično raste kako u razvijenim tako i u zemljama u razvoju. Na globalnom nivou prisutan je trend stalnog porasta obolelih od alergijskih bolesti. Procenjuje se da se 30-40% svetske populacije suočava sa nekom vrstom alergije.
Podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) ukazuju da više stotina miliona ljudi u svetu boluje od alergijskog rinitisa, dok se procenjuje da više od 300 miliona ima astmu. Alergijske bolesti značajno utiču na kvalitet života kako osoba koje su obolele tako i njihovih porodica.
Globalno zagrevanje i klimatske promene utiču na biljni i životinjski svet oko nas pa je poslednjih godina primećeno povećanje koncentarcije polena, kao i promena u broju insekata koji oprašuju biljke. Ove promene negativno utiču na pojavu alergijskih bolesti i predviđanja su da ako se nastavi sa porastom zagađenja vazduha i porastom temperature alergije će postati još veći problem.
Povećanje broja obolelih je posebno problematično kod dece, koja snose najveći teret trenda porasta alergija u poslednje dve decenije.
Alergije spadaju u najčešće hronične bolesti, koje se manifestuju kao burne reakcije na inače bezopasnu supstancu koja se zove alergen. Alergen označava supstancu koja izaziva veoma snažan imunski odgovor, mnogo jači od očekivanog. Na primer, polen koji se nalazi svuda u prirodi, kućna prašina ili sastojci hrane su bezopasni za naše telo. Međutim, kod alergičnih osoba se razvije preosetljivost i jaka imunološka reakcija na ove inače bezopasne supstance iz našeg okruženja.
Najjednostavnije rečeno alergijska reakcija je posledica greške imunološkog sistema. Imunski sistem nas štiti od napada štetnih spoljašnjih agenasa kao što su bakterije ili virusi, koji mogu izazvati infekcije, ali i unutrašnjih agenasa, kao što su tumorske ćelije.
Alergene bez problema tolerišu osobe koje nisu alergične. Tokom šetnje u prirodi većina ljudi nema problema u kontaktu sa polenom, ali alergične osobe najčešće krenu da kijaju, curi im nos, oči su im nadražene, crvene, svrbe itd.
Kod ovih osoba imunski sistem reaguje kao da je izložen opasnoj supstanci.
Neki od najčešćih tipova alergija su sledeći:
● Alergija na polen
● Alergija na sastojke hrane
● Alergija na lekove
● Alergija na životinjsku dlaku (preciznije na proteine koji je nalaze u životinjksoj peruti, pljuvački, urinu)
● Alergija na ubode ili ugrize insekata.
Uzroci alergija su složeni i često uključuju kombinaciju genetskih i faktora sredine.
Alergije često sadrže naslednu komponentu. Ako jedan ili oba roditelja imaju alergije, veća je verovatnoća da će i dete razviti neku alergijsku bolest .
Izloženost određenim supstancama u životnoj sredini može uticati na razvoj alergija. Na primer, zagađenje vazduha, izloženost duvanskom dimu ili čak način na koji se razvija mikrobiom u detinjstvu, mogu doprineti razvoju alergija.
Simptomi alergija mogu varirati u zavisnosti od vrste alergena i težine reakcije. Evo nekoliko uobičajenih simptoma:
● Kijavica: Može biti česta i intenzivna, naročito tokom sezone polena.
● Curenje nosa: Prozirni sekret iz nosa je čest simptom.
● Osećaj grebanja i iritacija u grlu: Osećaj grebanja i nelagodnosti u grlu su simptomi koji nisu specifični samo za alergije pa se često dovode u vezu i sa prehladom. Lekar na osnovu i drugih prisutnih simptoma i pregleda utvrđuje da li su respiratorni simptomi povezani sa prehladom ili alergijom.
● Kašalj: Može biti suvi ili produktivan, zavisno od uzroka.
● Osip: Crvene fleke na koži koje svrbe.
● Ekcem: Suva, perutava koža koja može svrbeti i ponekad krvariti.
● Urtikarija (koprivnjača): Crvene izbočine na koži koje mogu svrbeti ili biti bolne.
● Mučnina i povraćanje: Česti simptomi alergija na hranu.
● Dijareja: Takođe može biti rezultat alergijskih reakcija na određene namirnice.
● Anafilaksa: Teška, brzo razvijajuća alergijska reakcija koja je životno ugrožavajuća. Simptomi uključuju otežano disanje, oticanje grla, pad krvnog pritiska i gubitak svesti. Ovo je hitan medicinski slučaj koji zahteva hitnu pomoć.
Dijagnostikovanje alergija obično uključuje upoznavanje sa detaljnom medicinskom istorijom i različite testove.
Kožni testovi podrazumevaju aplikaciju malih količina potencijalnih alergena na kožu i posmatranje reakcije. Postoji nekoliko vrsta:
● Prick test: Kroz nanesenu kap alergena na kožu unutrašnje strane podlaktice, vrši se blag ubod kože lancetom.
● Patch test: Alergen se nalazi u flasteru koji se lepi za kožu leđa (najčešće).
● Intradermalni test: Alergen se ubacuje pod površinu kože unutrašnje strane podlaktice. Danas se ređe koristi.
Testiranjem se mogu meriti nivoi specifičnih antitela (IgE), koja se proizvode kao odgovor na alergene. Takođe, analizom krvi se posebnim testovima može utvrditi alergija na pojedinačne alergene.
Ako se sumnja na alergiju na hranu, eliminacijska dijeta može pomoći u identifikaciji uzročnika. Ovo uključuje uklanjanje sumnjivih namirnica iz ishrane i postupno njihovo ponovno uvođenje uz praćenje simptoma.
LOREM IPSUM DOLOR SIT AMET, CONSECTETUR ADIPISCING ELIT, SED DO EIUSMOD TEMPOR INCIDIDUNT UT LABORE ET DOLORE MAGNA ALIQUA.
