Alergije su postale sastavni deo života mnogih osoba. Koliko često čujete ljude iz svog okruženja da se žale na alergije? Da li ste i vi jedna od tih osoba? Saznajte više o alergijama, zašto su alergijske bolesti u porastu i kako da prepoznate simptome. Opširnije u tekstu.
Sezona cvetanja alergenih biljaka je period kada se veći broj ljudi javlja lekarima, prijavljujući simptome alergije. Polen je jedan od češćih izazivača alergijskih reakcija. Ali alergijske reakcije se mogu javiti tokom cele godine, jer su potencijalni alergeni svuda oko nas – u hrani, u vazduhu, kućnoj prašini, životinjama koje držimo kao kućne ljubimce… Simptomi i reakcije mogu biti veoma blagi, poput kijanja i jedva primetnog curenja nosa, ali i životno ugrožovajuće.
Alergije
Šta su alergije?
Za alergije možemo reći da spadaju u najčešće hronične bolesti.
One se javljaju kada u organizmu dođe do burne reakcije na bezopasnu supstancu sa kojom dolazi u kontakt. Tu supstancu nazivamo alergen i on izaziva veoma snažan imunski odgovor, mnogo jači nego što bi trebalo. Tako telo reaguje burno na nešto iz okruženja što je zapravo sasvim bezopasno. To može biti polen, prašina, neki sastojak hrane…
Kod osoba koje imaju alergije, imunski sistem reaguje kao da je izložen opasnosti, kada dođe u kontakt sa alergenom. Možemo reći da je takva reakcija posledica neprikladnog imunskog sistema.
Najčešće alergijske bolesti su:
● alergijski rinitis (alergijska kijavica);
● atopijski dermatitis;
● alergijska astma.
Ove bolesti se često javljaju udruženo.
Uzroci alergija kod odraslih
Alergijske reakcije se najčešće prvi put javljaju tokom najranijeg detinjstva. Ipak, treba imati u vidu da se mogu javiti bilo kada u životu, pa i tokom odraslog doba života. Veoma su složeni uzroci koji u kontkretnom slučaju dovode do pojave alergijskih reacija, ali možemo reći da genetika, faktori spoljašnje sredine i imunski sistem, igraju najvažnije uloge.
Kod osoba koje imaju porodičnu istoriju alergijskih stanja, mnogo je veća verovatnoća, da će i same imati neku alergiju. Izloženost nekim supstancama iz spoljašnje sredine svakako doprinosi verovatnoći. To može biti zagađenje vazduha, duvanski dim i sl.
Šta izaziva alergije
Ljudi su alergični na različite alergene. Najčešće, izazivači alergijskih reakcija kod odraslih su:
● Polen
● Određeni sastojci hrane (npr. kazein i beta-laktoglobulin u mleku)
● Određeni lekovi, odnosno njihovi sastojci (npr. penicilin)
● Životinjska dlaka (najčešće pasa i mačaka)
● Ubodi ili ugrizi nekih insekata.
Simptomi alergije kod odraslih
U zavisnosti od alergijske bolesti i težine reakcije, simptomi mogu varirati, a mogu se manifestovati u respiratornim organima, na koži i u gastrointestinalnom traktu.
Respiratorni
● Kijavica: naročito je izražena tokom sezone polena.
● Curenje nosa: Prozirni sekret iz nosa je uobičajen simptom alergije.
● Grebanje i iritacija u grlu: Osećaj nelagodnosti i grebanja u grlu su simptomi koji se često javljaju kod alergije. Kako nisu specifični samo za alergije, potrebno je da vas pregleda lekar, koji će na osnovu pregleda i drugih prisutnih simptoma, utvrditi da li su simptomi povezani sa prehladom ili alergijom.
● Kašalj: Takođe čest simptom alergije.
● Anafilaksa: Teška alergijska reakcija koja je životno ugrožavajuća. Veoma brzo se razvija, a simptomi su otežano disanje, oticanje grla, pad krvnog pritiska i gubitak svesti. Ova reakcija zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Na koži
● Osip: Crvenilo i svrab kože.
● Ekcem: Iritirana, suva i perutava koža.
● Urtikarija (koprivnjača): Crvene upaljene izbočine na koži koje mogu svrbeti ili biti bolne.
Gastrointestinalni
● Povraćanje i mučnina: Česti simptomi alergija na hranu.
● Dijareja: Javlja se kao rezultat alergijske reakcije na neke namirnice.
Zašto su u porastu alergije kod odraslih
Stalni porast osoba koje imaju neku alergijsku bolest je prisutan širom sveta. Trend rasta je prisutan podjednako i u zemljama u razvuju, kao i u razvijenim državama. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), do 40% svetske populacije ima neku alergijsku bolest.
Nekoliko stotina miliona ljudi širom planete ima alergijski rinitis, a više od 300 miliona astmu. Ove bolesti imaju negativan uticaj na kvalitet života pojedinaca, ali i njihovih porodici, kao i društva u celini.
Smatra se da nekoliko značajnih faktora utiče na porast alergijskih bolesti, a to su i Globalno zagrevanje i klimatske promene. Zbog ovih faktora, koje utiču na biljni i životinjski svet, dolazi do povećanja broja insekata koji oprašuju biljke i stvaranja većih količina polena. To sve ima uticaj na povećanje broja obolelih od alergijskih bolesti. Predviđa se da će problem postati još veći, ukoliko se nastavi trend porasta temperature i zagađenja vazduha.
Postavljanje dijagnoze
Ukoliko imate jedan ili više simptoma alergije, preporučujemo da posetite svog doktora. Pravovremeno i ispravno postavljenje dijagnoze omogućava držanje simptoma pod kontrolom i bolji kvalitet života. Tokom postavljanja dijagnoze lekar će se upoznati sa vašom detaljnom medicinskom istorijom i obaviće različite testove:
Na koži:
Ovi testovi se sprovode u zdravsvenoj ustanovi, a podrazumevaju nanošenje malih količina potencijalnih alergena na kožu i posmatranje reakcija. Ima ih nekoliko vrsta:
● Prick test: Kap alergena se nanosi na kožu unutrašnje strane podlaktice, a nakon toga se vrši blagi ubod kože lancetom.
● Patch test: Na kožu (leđa najčešće) se lepi flaster koji sadrži alergen.
● Intradermalni test: Alergen se ubacuje ispod površine kože. Ređe se koristi.
Iz krvi:
U krvi mere se nivoi specifičnih antitela (IgE), koja se proizvode kao odgovor na alergene. Posebnim testovima se može utvrditi alergija na pojedinačne alergene.
Promenom ishrane:
Eliminacijska dijeta može pomoći u identifikaciji uzročnika simptoma, kada je u pitanju alergija na hranu. Sprovodi se tako što se uklanjaju određene namirnice iz ishrane i nakon određenog vremena se postupeno ponovo uvode. Sve to se radi uz praćenje simptoma.
Kako se leči
Lečenje alergija zavisi od alergijske bolesti, simptoma i njihove težine. Svaki lekar će vam, na prvom mestu, savetovati da izbegavate alergene, što je više moguće.
Što se tiče lekova, najčešće se preporučuju antihistaminici, dekongestivi (kapi i sprejevi za nos) i kortikosteroidi (u sprejevima za nos, ili u kremama za kožu). Lekove treba koristiti samo po savetu lekara.
Ukoliko je to u vašem specifičnom slučaju preporučljivo, lekar vam može prepisati imunoterapiju, tretman kojim se dugotrajno ublažavaju simptomi.
Pored standardnih pristupa lečenju, sve veći značaj se pridaje nutritivnoj podršci organizmu kroz prilagođenu ishranu i unos specifičnih hranljivih materija. Mego Kid Allergy & Atopic for You! predstavlja savremen pristup podršci osobama sa alergijama i atopijskim dermatitisom. Sadrži omega-3 masne kiseline (EPA + DHA) i namenjen je deci sa alergijom i atopijskim dermatitisom, a može se koristiti i kod beba, već od punih 6 meseci nakon rođenja. Mogu ga koristiti i odrasli.
Pravilna ishrana, sa pojačanim unosom nekih hranljivih materija je od izuzetne važnosti.
Za sve dodatne informacije i više detalja o ovoj temi, možete se obratiti nama – PITAJTE STRUČNJAKA.
Ukoliko imate KOMENTAR, pišite nam ispod teksta, putem forme “Ostavite odgovor”.
Izvori:
https://gaapp.org/diseases/allergies/
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK535367/
https://allergyasthmanetwork.org/allergies/
