Utvrđivanje da li neka osoba ima alergiju na lekove zahteva detaljan pristup koji uključuje kliničku procenu, laboratorijske analize i specifične testove preosetljivosti. Cilj ovih ispitivanja je identifikacija leka koji izaziva reakciju, utvrđivanje mehanizma alergijske reakcije i određivanje alternativa za buduće terapije. Sve dijagnostičke metode se razlikuju u zavisnosti od vrste reakcije, ozbiljnosti simptoma i individualne istorije pacijenta.
Anamneza i klinička procena
Prvi korak u dijagnostici jeste detaljan razgovor sa pacijentom, gde će lekar prikupiti neophodne informacije o:
- vrsti leka koji je izazvao reakciju,
- simptomima koji su se pojavili i njihovom trajanju,
- vremenskom razmaku između primene leka i nastanka reakcije,
- ranijim alergijskim reakcijama na lekove, hranu ili druge supstance,
- porodičnoj istoriji alergija.
Na osnovu prikupljenih podataka, lekar procenjuje da li je reakcija prava alergijska reakcija posredovana imunološkim mehanizmima ili je nuspojava leka. Ukoliko postoji sumnja na tešku alergijsku reakciju, dalja testiranja mogu biti ograničena zbog potencijalnog rizika za pacijenta.
Kožni alergo testovi
Kožni alergo testovi su jedna od najčešće korišćenih metoda za dijagnostiku alergija na lekove , posebno kod sumnje na penicilin i njegove derivate. Ovi testovi podrazumevaju nanošenje male količine leka na kožu i posmatranje reakcije.
Prick test (ubodni test)
Prick test je najčešća dijagnostička metoda. Prick testovi na inhalacione alergene se koristi u dijagnostici reakcije na alergene iz vazduha, hrane i druge alergene.
Kod ovog testa, mala količina (jedna kap) razblaženog leka se nanosi na kožu (rejon podlaktice). Obično se istovremeno sprovodi test na više alergena (najčešće više od 10 alergena). Kroz svaku kap se napravi blagi površinski ubod na koži sa sterilnom iglom, a potom se papirnom vatom uklanja alergen sa kože. Ako je osoba alergična, na mestu uboda se, u roku od 20 do 30 minuta može pojaviti crvenilo, otok ili svrab.
Pored alergena, u razmaku od 5cm, lekar ubrizgava rastvor histamina koji služi kao pozitivna kontrola i fiziološki rastvor, koji služi kao negativna kontrola. Histamin će kod svih ljudi izazvati crvenilo, otok i svrab na mestu uboda, dok fiziološki rastvor ne bi trebao da izazove reakciju.
Kod pojedinih alergena, reakcija može biti izrazita sa pojavom velikog otoka, crvenila i svraba, gde će lekar na licu mesta prepisati odgovarajuću terapiju.
Intradermalni ili scratch test
Scratch test podrazumeva ubrizgavanje male količine leka u površinski sloj kože (dermis). Reakcija se procenjuje nakon nekoliko minuta ili sati. Ovaj test se koristi kada prick test nije dao jasne rezultate, ali može izazvati jače reakcije, pa se sprovodi pod nadzorom lekara.
Patch test (epikutani test)
Patch test se koristi za dijagnostiku odloženih ili kontaktnih alergijskih reakcija koje se javljaju u satima ili danima nakon uzimanja leka. Da bi se sprovelo ovo testiranje, neophodne su barem dve posete lekaru. U prvoj poseti se na kožu leđa ili nadlaktice postavlja se flaster sa lekom, koji ostaje od 24 do 48 sati. Tokom druge posete (24 ili 48h kasnije), lekar uklanja flaster i ocenjuje reakciju.
Test provokacije na lekove
Test provokacije na lekove se koristi kada su drugi testovi nejasni ili kada postoji sumnja da osoba možda nije stvarno alergična na određeni lek. Pacijentu se pod strogim medicinskim nadzorom daju male, postepeno rastuće doze leka, a zatim se prati da li će doći do reakcije.
Ovaj test se primenjuje isključivo u bolničkim uslovima, gde su dostupne mere hitne pomoći u slučaju teške alergijske reakcije. Provokacijski test se ne izvodi kod osoba koje su imale anafilaksiju ili druge ozbiljne reakcije na određeni lek.
Laboratorijski testovi
Laboratorijski testovi se koriste kao dopuna kožnim i testovima provokacije, posebno u situacijama kada postoji visok rizik od izazivanja ozbiljne reakcije.
Test na specifična IgE antitela
Ovaj test meri prisustvo specifičnih IgE antitela u krvi, koja se proizvode kao odgovor na određene lekove. Koristi se kod sumnje na alergiju na penicilin, cefalosporine i druge beta-laktamske antibiotike. Međutim, test može dati lažno pozitivne ili lažno negativne rezultate, pa se često kombinuje sa kožnim testovima.
Test oslobađanja histamina
Ovaj test meri količinu histamina koja se oslobađa iz ćelija imunog sistema nakon izlaganja određenom leku. Oslobađanje histamina je odgovorno za pojavu svraba, osipa i drugih simptoma alergije. Test se koristi za dijagnostiku reakcija na NSAIL, opioide i jodne kontraste.
limfocitni transformacioni test (LTT)
Ovaj test se koristi za dijagnostiku odloženih alergijskih reakcija koje uključuju ćelijski imuni odgovor. Limfociti pacijenta iz krvi izlažu se sumnjivom leku u laboratoriji, a zatim se posmatra njihov odgovor. Ova metoda je korisna kod alergija na sulfonamide, antikonvulzive i ne-beta-laktamske antibiotike.
Kada je testiranje obavezno?
Testiranje na alergiju na lekove se obavezno preporučuje u sledećim situacijama:
- Osobe sa istorijom ozbiljnih alergijskih reakcija (osip, oticanje, respiratorne smetnje, anafilaksija) na određeni lek.
- Pacijenti kod kojih je neophodno ponovo koristiti lek na koji su ranije imali reakciju (npr. antibiotici kod infekcija koje nemaju alternativu).
- Osobe sa sumnjom na lažno prijavljenu alergiju, posebno na penicilin, kako bi se utvrdilo da li je lek zaista opasan za njih.
- Pacijenti sa više alergija na lekove, gde je potrebno identifikovati bezbedne alternative.
Testovi se ne izvode ukoliko je reakcija na lek bila nespecifična nuspojava (npr. mučnina, glavobolja), jer u tim slučajevima nije reč o pravoj alergiji.
Dijagnostikovanje alergije i pravilan pristup, omogućavaju izbegavanje ozbiljnih reakcija, precizno prepoznavanje alergena i pronalaženje sigurnih terapijskih alternativa. Zbog ozbiljnosti mogućih reakcija i osiguranja tačnosti rezultata, testiranje se sprovodi isključivo pod nadzorom lekara, u strogo kontrolisanim medicinskim uslovima.
