Čak i mala količina alergena iz hrane može izazvati reakcije čiji simptomi variraju od blagih, kao što je svrab, do opasnih po život poput anafilaktičkog šoka. Alergije na hranu postaju sve učestaliji problem modernog društva jer pogađaju milione širom sveta, od najmlađih do najstarijih.
Iako su mleko, jaja, orašasti plodovi i morski plodovi među najčešćim krivcima, broj potencijalnih alergena raste kako prehrambena industrija uvodi nove sastojke i tehnologije prerade hrane. Koja hrana izaziva alergije, kako ih prepoznati i koje su opcije za obolele? U nastavku teksta saznajte više o ovom složenom i sve učestalijem zdravstvenom problemu.
Zašto dolazi do alergije na hranu
Alergija na hranu se javlja kada imunski sistem greškom identifikuje određenu supstancu iz hrane kao štetnu. Kao odgovor, imunski sistem proizvodi antitela koja se nazivaju Imunoglobulin E (IgE), što dovodi do oslobađanja supstance koja je karakteristična za alergijske reakcije i koja se naziva histamin, koji je odgovoran za neke od simptoma alergijskih reakcija – svraba, osipa, otoka, poteškoća sa disanjem, a u teškim slučajevima i anafilaktičkog šoka. Ove reakcije mogu zahvatiti više sistema u telu – kožu, respiratorni sistem, gastrointestinalni trakt i kardiovaskularni sistem.
Koje namirnice su alergeni
Najčešći alergeni među hranom su:
- Mleko
- Jaja
- Kikiriki
- Orašasti plodovi (npr. bademi, orasi)
- Riba
- Morski plodovi (npr. školjke, škampi, jastozi)
- Soja
- Pšenica
- Citrusno voće
Druge namirnice takođe mogu izazvati reakcije kod pojedinih osoba.
Alergija na mleko
Alergija na kravlje mleko jedna je od najčešćih alergija kod beba i male dece, ali se može javiti i kod odraslih. Simptomi su osip, povraćanje, proliv, a u težim slučajevima otežano disanje i anafilaksa. Osobe sa ovom alergijom često moraju izbegavati sve mlečne proizvode, uključujući sir, jogurt i puter.
Alergija na jagode
Jagode su voće koje kod nekih ljudi može izazvati alergijske reakcije. Simptomi se obično javljaju odmah nakon konzumacije i uključuju svrab u ustima, osip i oticanje usana i jezika. Iako su relativno retke, alergije na jagode mogu biti vrlo neugodne.
Alergija na jaja
Alergija na jaja se obično javlja kod dece, ali se može javiti i u odraslom dobu. Nju može izazvati i belance i žumance, mada je alergija na belance češća. Simptomi uključuju osip, povraćanje, otežano disanje i anafilaksu. Jaja su čest sastojak u mnogim proizvodima, pa je važno da pažljivo čitate etikete.
Alergija na kikiriki
Alergija na kikiriki je jedna od najopasnijih, jer može izazvati ozbiljne, ponekad i smrtonosne reakcije. Simptomi se kreću od blagih, poput svraba, do teških kao što su oticanje grla i anafilaktički šok. Osobe sa ovom alergijom moraju potpuno izbegavati kikiriki i proizvode koji ga sadrže.
Alergija na jabuke
Alergija na jabuke često je povezana sa oralnim alergijskim sindromom, pri kome ljudi reaguju na sirovo voće zbog sličnosti između proteina u voću i polenu. Simptomi uključuju svrab u ustima i grlu, a mogu se ublažiti kuvanjem jabuka.
Alergija na ribu
Alergija na ribu može izazvati teške reakcije i obično traje celog života. Ove alergije su češće kod odraslih, a simptomi su povraćanje, proliv, bol u stomaku, osip i otežano disanje. Važno je napomenuti da alergija na ribu ne znači nužno i alergiju na morske plodove.
Alergija na kivi
Iako je kivi hranljivo voće, kod nekih ljudi izazva alergijsku reakciju. Simptomi mogu biti svrab u ustima, osip i oticanje. Alergija na kivi je nekada povezana sa alergijama na lateks ili druge voćne alergije.
Alergija na brašno
Alergija na brašno, posebno pšenično, može izazvati probleme u digestivnom sistemu, osip, pa čak i probleme sa disanjem. Ovo stanje ne treba mešati sa intolerancijom na gluten. Ljudi sa alergijom na brašno moraju biti oprezni sa namirnicama koje sadrže pšenicu, raž ili ječam.
Alergija na banane
Banane, iako zdrave, mogu izazvati alergijsku reakciju kod nekih ljudi, posebno onih koji su alergični na lateks. Simptomi ove alergije su svrab u ustima, osip i otežano disanje. Alergija na banane često je povezana sa alergijama na kivi i avokado.
Alergija na celer
Celer je čest sastojak u mnogim jelima, ali kod osoba sa alergijom može izazvati ozbiljne simptome poput anafilakse. Alergija na celer je česta u Evropi i može biti izazvana sirovim ili kuvanim oblikom ovog povrća.
Alergija na citruse
Citrusi kao što su limun, narandže i grejpfrut mogu izazvati alergijske reakcije kod nekih ljudi. Simptomi uključuju svrab u ustima, oticanje, osip i gastrointestinalne probleme. Ove reakcije su obično blage, ali mogu biti neprijatne.
Alergije na hranu ili intolerancija
Važno je razlikovati alergije na hranu od intolerancije na hranu, jer se često mešaju. Intolerancija na hranu, poput netolerancije na laktozu, javlja se kada organizmu nedostaju enzimi za pravilnu probavu određenih namirnica. Simptomi intolerancije su obično ograničeni na digestivni sistem i manifestuju se kao nadutost, gasovi ili dijareja. Iako su neprijatni, obično nisu opasni po život.
Nasuprot tome, alergije na hranu uključuju reakciju imunskog sistema i mogu uticati na različite delove tela. Reakcije mogu biti ozbiljne i mogu dovesti do anafilakse, stanja opasnog po život koje zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Simptomi alergije na hranu
Simptomi alergije na hranu mogu varirati od osobe do osobe i težine reakcije, a uobičajeni simptomi su:
- Na koži: osip, svrab, ekcem ili otok usana, lica ili grla.
- Gastrointestinalni simptomi: mučnina, povraćanje, grčevi u stomaku ili dijareja.
- Respiratorni problemi: škripanje u grudima, kašalj, kratak dah ili zapušen nos.
- Kardiovaskularni simptomi: vrtoglavica, nesvestica ili anafilaktički šok u ozbiljnim slučajevima.
Anafilaksa je teška, potencijalno smrtonosna alergijska reakcija koja zahteva hitnu intervenciju. Karakterišu je otežano disanje, nagli pad krvnog pritiska i gubitak svesti. Bez brze terapije, anafilaksa može biti fatalna.
Dijagnoza alergije na hranu
Ako neko sumnja da ima alergiju na hranu, najbolje je da se obrati lekaru. Dijagnoza obično uključuje kombinaciju analize medicinske istorije, fizičkog pregleda i testova kao što su:
- Kožni test: Male količine alergena se nanose na kožu, a koža se blago bocne kako bi se omogućilo izlaganje. Ako se na mestu aplikacije pojavi manji ili veći otok, to ukazuje na moguću alergiju.
- Analiza krvi: Ovi testovi mere prisustvo IgE antitela kao odgovor na specifične alergene.
- Eliminaciona dijeta: Određene namirnice se privremeno uklanjaju iz ishrane, a zatim ponovo uvode jedna po jedna, kako bi se identifikovao uzrok.
- Oralni test hranom: Pod medicinskim nadzorom, pacijent konzumira male količine sumnjivog alergena kako bi se videlo da li će se pojaviti reakcija. Ovo se često smatra zlatnim standardom za dijagnozu.
Upravljanje alergijama na hranu
Najbolji način za upravljanje alergijama je izbegavanje alergena i spremnost u slučaju izloženosti. Evo nekoliko praktičnih strategija:
Pažljivo čitajte deklaracije
Zakonska je obaveza za proizvođače da na pakovanjima hrane moraju navesti alergene koje ona sadrži. Međutim, ukrštena kontaminacija se može ponekad dogoditi tokom prerade hrane, pa je važno pažljivo čitati deklaracije i tražiti upozorenja poput „može sadržati tragove…“ ili „proizvedeno u objektu koji takođe prerađuje…“.
Oprez kada jedete van kuće
Kada jedete u restoranima ili prisustvujete društvenim događajima, važno je da obavestite osoblje ili domaćine o svojim alergijama. Neki restorani nude prilagođene jelovnike ili mogu odgovoriti na posebne zahteve. U svakom slučaju, uvek je najbolje da pitate sve što vas zanima o sastojcima i metodama pripreme hrane.
Planiranje obroka
Planiranje obroka je ključno za osobe sa alergijama na hranu. Priprema obroka kod kuće omogućava veću kontrolu nad sastojcima i pomaže u izbegavanju slučajne izloženosti alergenima.
Recepti bez alergena
Postoji mnogo recepata za pripremu hrane bez alergena, što omogućava ljudima da uživaju u raznovrsnoj hrani bez brige o alergijskim reakcijama. Bilo da je bez glutena, bez mlečnih proizvoda ili bez orašastih plodova, postoje kreativni načini da modifikujete tradicionalne recepte kako bi odgovarali dijetetskim ograničenjima.
Obrazujte druge
Obrazovanje prijatelja, porodice i kolega o alergijama na hranu može pomoći u smanjenju rizika od slučajne izloženosti. Kada prisustvujete okupljanjima ili događajima, važno je da podsetite druge na vašu alergiju.
Podrška i resursi
Da li znate da na našem veb sajtu možete pronaći stručnu podršku? Postavite pitanje lekarima iz našeg tima i saznajte sve što vas zanima o alergijama i atopijskom dermatitisu.
Alergije na hranu u porastu
U poslednjih nekoliko decenija primećen je značajan porast broja alergija na hranu, posebno kod dece. Iako tačan uzrok ovog porasta ostaje nejasan, postoji nekoliko teorija:
- Hipoteza higijene: Ova teorija sugeriše da poboljšana higijena i smanjena izloženost mikrobima u ranom detinjstvu mogu sprečiti pravilan razvoj imunog sistema, čineći ga sklonijim alergijama.
- Promene u ishrani: Neki istraživači veruju da promene u savremenoj ishrani, uključujući povećanu potrošnju prerađene hrane, mogu doprineti porastu alergija na hranu.
- Faktori životne sredine: Zagađenje, klimatske promene i izloženost hemikalijama takođe mogu igrati ulogu u povećanju stope alergija.
Šta raditi u slučaju alergijske reakcije
Ako primetite simptome alergijske reakcije, važno je da brzo reagujete. Prvi korak je prestanak konzumiranja hrane koja je izazvala reakciju. Za blage simptome, antihistaminici mogu biti efikasni, dok teže reakcije, kao što je anafilaksija, zahtevaju hitnu medicinsku pomoć i korišćenje injekcije epinefrina.
Kako prevenirati alergiju
Najbolji način da se spreče alergijske reakcije je izbegavanje hrane koja izaziva simptome. Pažljivo čitanje etiketa, informisanje o skrivenim sastojcima i obaveštavanje osoblja u restoranima o alergijama može značajno smanjiti rizik. Kod dece, postepeno i pravovremeno uvođenje novih namirnica u ishranu je veoma značajno.
Da li se alergija može ublažiti
Neke alergije, posebno one kod dece, mogu nestati tokom vremena. Imunoterapija, koja podrazumeva postepeno izlaganje malim količinama alergena, može pomoći u smanjenju osetljivosti kod određenih alergija. Sprovodi se isključivo pod nadzorom lekara.
https://www.nhs.uk/conditions/food-allergy/
https://www.fda.gov/food/buy-store-serve-safe-food/food-allergies-what-you-need-know
