Alergije postaju sve veći problem savremenog društva, a na Balkanskom poluostrvu, gde je klima izuzetno pogodna za cvetanje različitih biljaka, sezonske alergije izazivaju značajne tegobe mnogim ljudima.
Polenski kalendar je ključni alat za predviđanje perioda kada će određene biljke cvetati i proizvoditi alergene. To omogućava ljudima da bolje planiraju tretman i prevenciju. U ovom tekstu pružićemo detaljan pregled alergija po mesecima, objasnićemo šta je alergijski rinitis i dati pregled dijagnostičkih metoda.
Šta su alergije?
Alergije predstavljaju preteranu reakciju imunskog sistema na supstance koje su inače bezopasne za većinu ljudi, npr. polen, prašina, hrana ili dlaka životinja. Kada osoba koja je sklona alergijama dođe u kontakt sa alergenom, njen imunski sistem prepoznaje tu supstancu kao pretnju i pokreće niz reakcija koje izazivaju simptome poput kijavice, kašljanja, svraba očiju, osipa ili problema sa disanjem.
Alergijski rinitis (polenska kijavica)
Jedan od najčešćih oblika sezonskih alergija je alergijski rinitis, poznat i kao polenska kijavica. Ovaj tip alergije izaziva zapaljenje sluzokože nosa i očiju, do čega dolazi usled kontakta sa polenom biljaka. Karakterišu je sledeći simptomi: kijanje, svrab u nosu, curenje iz nosa, suzenje očiju i osećaj zapušenosti. Ovi simptomi se najčešće javljaju tokom perioda cvetanja određenih biljaka, ali se mogu manifestovati tokom cele godine, ukoliko su alergeni iz okoline stalno prisutni.
Kalendar cvetanja alergenih biljaka za Balkan
Na Balkanu postoji veliki broj biljaka koje su izazvači alergijskih reakcija. Glavne grupe alergenih biljaka su drveće, trave i korovi. Ciklusi cvetanja ovih biljaka se mogu pratiti po mesecima, što pomaže ljudima da predvide kada bi mogli da budu pogođeni alergijama.
Januar – februar
Iako zima obično donosi olakšanje za one koji pate od alergija, neki ljudi imaju simptome i tokom najhladnijih meseci zbog buđenja prvih polena drveća poput lešnika, jove i tise (čempresa). Ovi poleni, iako manje rasprostranjeni nego u toplijim mesecima, mogu izazvati reakcije kod osetljivih osoba.
Mart – april
Proleće donosi nagli porast alergena. U ovom periodu cveta veliki broj drveća – breza, tisa, jasen, platan i hrast. Jova i leska nastavljaju već započeto cvetanje sa početka godine. Početkom aprila osobe koje su alergične na jovu i lesku, mogu da odahnu, jer se završava njihovo cvetanje. Koncentracija polena tise, jasena i breze su u ovom periodu na najvišem nivou. Polen breze je posebno poznat kao jak alergen.
Maj – jun
Tokom maja se uglavnom završava cvetanje drveća. Ovo je vrhunac sezone alergija na polen trava, a jedan od narasprostranjenijih alergena je mačji repak. Trave su jedan od najčešćih uzroka polenske kijavice i astme u ovom periodu. Pored toga, u maju i junu cvetaju i biljke kao što su bokvica, kiselica i koprive, a prisutni su i poleni štireva, ali na niskom nivou. Osim trava, na visokom nivou su poleni koprive i bokvice.
Jul – avgust
Leto donosi smanjenje nivoa alergena polena trava, ali alergije ne prestaju. Bokvica i dalje proizvodi polene, sada umereno, dok su kopriva i štitevi aktuelni sa visokim nivoima. Sada počinju da budu dominantni poleni pelina i ambrozije. Ambrozija je posebno problematična biljka, poznata po tome što proizvodi velike količine vrlo agresivnog polena, koji izaziva jake alergijske reakcije.
Septembar – oktobar
Iako je jesen, poleni korova poput ambrozije su prisutni i mogu izazivati tegobe sve dok se temperature ne spuste. Tokom oktobra, nivo polena opada, a s prvim mrazom, mnogi alergeni potpuno nestaju iz vazduha.
Novembar – decembar
U kasnu jesen i zimu, alergije su najčešće izazvane unutrašnjim alergenima, poput prašine, grinja i buđi. Ovi alergeni mogu biti stalno prisutni u zatvorenim prostorima i njihovo dejstvo se pojačava početkom grejne sezone, kada je vazduh u domovima suvlji, pa čestice alergena lakše cirkulišu.
Dijagnostika alergija
Dijagnoza alergija je ključni korak u adekvatnom upravljanju simptomima. Postoji nekoliko uobičajenih metoda za postavljanje dijagnoze alergija:
1. Testovi na koži
Prik-test se najčešće koristi za dijagnostikovanja alergija. Ovaj test se vrši tako što se nanosi mala količina alergena na kožu, obično na unutrašnjoj podlaktici, nakon čega sledi lagan ubod iglicom kroz alergen. Ako se pojavi crvenilo ili otok na mestu gde je alergen nanet, test se smatra pozitivnim.
2. Analiza krvi
Kada kožni testovi nisu mogući (zbog kožnih bolesti, uzimanja lekova ili drugih razloga), lekar može preporučiti analizu krvi i proveru nivoa imunoglobulina E (IgE), koji je pokazatelj alergijske reakcije na specifične alergene. Ovaj test može otkriti prisustvo alergijskih antitela na različite alergene.
3. Provokacioni testovi
Provokacioni testovi podrazumevaju direktno izlaganje osobe alergenima pod nadzorom lekara kako bi se pratio odgovor. Ova metoda je manje uobičajena zbog mogućih rizika, ali može biti korisna u dijagnostikovanju složenijih alergijskih stanja.
4. Dnevnik simptoma
Lekari često preporučuju vođenje dnevnika simptoma. Pacijenti u dnevnik beleže kada i pod kojim uslovima se javljaju simptomi, što pomaže u identifikaciji potencijalnih alergena.
Lečenje i prevencija alergija
Lečenje alergija obično se svodi na kombinaciju izbegavanja alergena i upotrebe lekova.
- Antihistaminici: Ovi lekovi blokiraju delovanje histamina, supstance koju telo proizvodi tokom alergijske reakcije. Najčešće se koriste za lečenje simptoma kao što su curenje nosa, svrab i suzenje očiju.
- Kortikosteroidi: Ovi lekovi smanjuju zapaljenje i obično se koriste u obliku sprejeva za nos, kako bi se kontrolisali simptomi alergijskog rinitisa.
- Imunoterapija: Kod teških alergija, imunoterapija može biti efikasan način lečenja. Ova terapija uključuje postepeno izlaganje organizma alergenima, kako bi se razvila tolerancija na njih.
Saveti za izbegavanje alergena
- Praćenje kalendara polena: Praćenje polenskog kalendara može vam pomoći da planirate aktivnosti na otvorenom u vreme kada je koncentracija polena najmanja.
- Zatvaranje prozora: U periodu visokog nivoa polena, držite prozore zatvorenim, posebno rano ujutru kada je koncentracija polena najviša.
- Redovno čišćenje doma: Koristite usisivače sa HEPA filterima kako biste smanjili prisustvo alergena u kući.
- Tuširanje i presvlačenje: Nakon boravka na otvorenom, tuširajte se i promenite odeću kako biste uklonili polen sa kože i kose.
Pitajte nas
Praćenje polenskog kalendara i razumevanje ciklusa cvetanja biljaka omogućava bolju kontrolu simptoma. Dijagnostika je važna za prepoznavanje alergena, dok pravilna kombinacija lekova, preparata i preventivnih mera može značajno olakšati život osobama sa alergijama. Ukoliko imate pitanja na ovu temu, postavite ih našim stručnjacima.
