Menu
Alergije predstavljaju preteranu reakciju imunološkog sistema na bezopasne supstance iz okoline, kao što su polen, prašina, životinjska perut ili određena hrana. Kod osoba sa alergijama, imunološki sistem pogrešno prepoznaje ove supstance kao opasne i reaguje preterano, a ono što mi primećujemo i što nam smeta su različiti simptomi poput curenja iz nosa, kijanja, suzenja očiju, osipa i svraba na koži. Lekovi za alergije služe za kontrolu i smanjenje ovih simptoma. Alergije značajno utiču na kvalitet života i dece i odraslih koji se susreću sa ovim problemom, a kako je ovo hroničan problem pravilan pristup terapiji je veoma značajan. U nastavku ćemo detaljno razmotriti vrste lekova koji se koriste za lečenje alergija, njihovu upotrebu, mehanizam delovanja i moguće nuspojave.
Kada pomenemo lekove za alergije, prva asocijacija su sirupi ili tablete takozvanih antihistaminika. Antihistaminici su lekovi koji blokiraju delovanje histamina, hemijske supstance koju oslobađa imunski sistem tokom alergijske reakcije. Poput ključa koji ulazi u bravu, tako i se i histamin vezuje za posebna mesta u telu (svoje receptore), što izaziva simptome alergija kao što su svrab, crvenilo, curenje nosa, suzenje očiju, osip i oticanje. Antihistaminici, kako im i samo ime kaže deluju tako što blokiraju histaminske receptore, i na taj način sprečavaju histamin da izazove pomenute simptome.
Antihistaminici se najčešće koriste za lečenje:
● Alergijskog rinitisa (polenske kijavice ili alergijske kijavice) jer su kod ovog problema najizraženiji simptomi poput kijanja, curenje iz nosa, zapušen nos, svrab u nosu i svrab očiju.
● Urtikarije (koprivnjače) koji karakteriše osip, svrab i otok kože.
● Alergijskih reakcija na ubode insekata
● Alergijskog konjunktivitisa kod kog su izraženi simptomi poput svraba, crvenila i suzenja očiju.
● Alergijske reakcije na lekove – u slučaju blažih alergijskih reakcija na lekove.
Ovi lekovi se u odnosu na način delovanja dele na dve velike grupe:
1. Antihistaminici prve generacije se u današnje vreme slabije primenjuju. Iako efikasni u kontroli simptoma alergijske kijavice, ovi lekovi utiču na centralni nervni sistem i izazivaju neželjene efekte poput pospanosti, umora, blage sedacije, ali mogu izavati i vrtoglavicu, zamućenje vida, mogu uticati na smanjenu koncentraciju i imati nus pojave poput suvoće usta i otežanog pražnjenja creva (zatvor). Upravo iz svih ovih razloga odrasle osobe koje koriste ove lekove treba da obrate pažnju da neupravljaju vozilima i mašinama gde bi mogli da povrede sebe ili druge. Kod dece ovi lekovi mogu da ometaju aktivnosti u školi. Ovi lekovi zbog uspavljujućeg efekta imaju svoje mesto u lečenju alergija kada se želi detetu tokom kraćeg perioda kratkotrajno olakšati san koji je često poremećen zbog izraženih simptoma.
2. Antihistaminici druge generacije (loratadin, desloratadin, cetirizin, levocetirizin, bilastin itd.) su novija vrsta lekova protiv alergija, razvijana sa ciljem da se smanje neželjeni efekti prve generacije. Ovi lekovi imaju manji uticaj na centralni nervni sistem i gotovo da ne izazivaju pospanost. Generalno se bolje podnose i mogu se dozirati jednom dnevno pa je njihova primena mnogo češća u odnosu na prvu generaciju.
Antihistaminici su dostupni u različitim oblicima, uključujući tablete, sirupe, kapi za oči, sprejeve za nos i kreme za primenu na koži. Koji od pomenutih oblika i u kojoj dozi se treba primeniti odlučuje lekar u zavisnosti od simptoma i uzrasta pacijenta. Najčešće se koriste u sledećim situacijama:
● Sirupi antihistaminika se primenjuju kod dece po preporuci pedijatra ili kod odraslih osoba koji teže gutaju tablete
● Tablete su oblik koji najčešće primenjuju odrasli
● Sprejevi za nos koji sadrže antihistaminik su posebno razvijeni lekovi za tretman sezonske alergijske kijavice i svoje dejstvo ostvaruju prvenstveno u nosu delujući na simptome poput zapušenosti nosa i curenja iz nosa.
● Kapi za oči koje sadrže antihistaminik se primenjuju kod alergijskog konjuktivitisa i simptoma poput crvenila, svraba i suzenja očiju.
● Kreme koje sadrže antihistaminik se najčešće koriste lokalno na koži kod uboda insekata
Kortikosteroidi su snažni lekovi koji smanjuju upalu u telu. Oni nalaze primenu u lečenju različitih bolesti, a kod alergija najčešće se koriste kortikosteroidi u obliku sprejeva za nos i inhalaciju za lečenju alergijske kijavice i astme.
Sprejevi za nos sa kortikosteroidima, kao što su flutikazon i mometazon, smanjuju upalu u nosnim prolazima i olakšavaju simptome alergijskog rinitisa poput curenja nosa, zapušenosti i kijanja. Ovi sprejevi se mogu koristiti u kontinuitetu i više nedelja, ali potrebno je nekoliko dana pre nego što počnu delovati. Njihova primena se koristi isključivo po preporuci lekara koji određuje koliko dugo se primenjuju.
Inhalacioni kortikosteroidi se primenjuju u lečenju astme, a deluju tako što smanjuju upalu u disajnim putevima.
Kreme i masti se koriste u akutnom lečenju kožnih simptoma kao što su svrab, crvenilo i upala koji dominiraju kod atopijskog dermatitisa i kontaktnog dermatitisa.
Sistemska primena kortikosteroida, putem tableta, predstavlja poslednju opciju kod alergijskih stanja, kada nijedan drugi tretman nije dao rezultat. Ovi lekovi imaju visok rizik od razvoja neželjenih efekata posebno ako se koriste oralno i u velikim dozama pa se njihova primena naročito izbegava kod dece i trudnica.
Kapi i sprejevi za otpušavanje nosa koji sadrže lekove iz grupe dekongestiva su proizvodi koji se koriste za privremeno olakšavanje zapušenog nosa, što je čest simptom alergija, ali i prehlade, upale sinusa ili drugih respiratornih stanja. Ovi proizvodi pomažu da se otvore nosni putevi i smanji otok sluzokože tako što sužavaju krvne sudove u nosu, čime smanjuju oticanje i olakšavaju disanje. Efikasni su za brzo otpušavanje nosa, ali se ne preporučuje korišćenje duže od 3 do 5 dana jer mogu izazvati poseban, paradoksalan fenomen koji se naziva medikamentozni rinitis (upala nosne sluznice izazvana primenom leka u nosu), što znači da nos može postati još više zapušen kada se lek prestane koristiti. Dugotrajna upotreba može oštetiti nosnu sluzokožu i izazvati zavisnost od spreja.
Fiziološki rastvori (slani rastvori) sadrže izotonični ili hipertonični slani rastvor (natrijum hlorid). Ovi rastvori čiste nosnu šupljinu od sluzi, alergena i čestica prašine, vlaže nosnu sluzokožu i pomažu u otpušavanju nosa. Bezbedni su za svakodnevnu upotrebu i mogu se koristiti dugoročno, čak i kod dece i beba. Nemaju neželjene efekte kao dekongestivi i mogu pomoći u održavanju higijene nosnih puteva.
Imunoterapija je dugotrajni tretman koji ima za cilj da smanji osetljivost organizma na alergene. Ovaj tretman uključuje davanje male količine alergena putem injekcija ili sublingvalnih tableta (tablete koje se otapaju ispod jezika), s ciljem postepenog prilagođavanja imunološkog sistema. Na taj način, organizam postaje manje reaktivan na alergene tokom vremena. Iako je imunoterapija efikasna kod mnogih osoba, može izazvati neželjene reakcije kao što su crvenilo i oticanje na mestu injekcije, a u retkim slučajevima može doći do ozbiljnijih alergijskih reakcija, poput anafilakse.
Lekovi za alergije pružaju različite mogućnosti za kontrolu simptoma, zavisno od vrste alergije i jačine reakcija. Od antihistaminika koji brzo deluju, do imunoterapije koja menja dugoročni odgovor organizma na alergene, postoji širok spektar terapija koje pomažu osobama sa alergijama da kontrolišu simptome i poboljšaju kvalitet života. Iako većina lekova pruža olakšanje, ipak oni ne deluje na sam uzrok problema.
Spec. farm. Estela Gaković Ranisavljević,
specijalista farmakoterapije
LOREM IPSUM DOLOR SIT AMET, CONSECTETUR ADIPISCING ELIT, SED DO EIUSMOD TEMPOR INCIDIDUNT UT LABORE ET DOLORE MAGNA ALIQUA.
