Atopijski dermatitis (AD), poznat i kao atopijski ekcem, predstavlja hroničnu inflamatornu bolest kože koja često počinje u detinjstvu, ali može se javiti i u odraslom dobu. Intenzivan svrab i suva koža praćena zadebljanjem kože kao posledicom dugotrajne upale najčešći su simptomi u odraslom dobu. Iako je atopijski dermatitis češći kod dece i dominira mlađim uzrastom, ipak jedan broj odraslih (oko 2-3%) takođe pati od ove bolesti. Kod odraslih, lečenje atopijskog dermatitisa može biti izazovno jer simptomi često variraju od blagih do veoma ozbiljnih, a dugotrajna priroda bolesti zahteva pažljivo planiranje terapije.
Razumevanje uzroka
Kako bi smo što uspešnije lečili atopijski dermatitis potrebno je razumeti uzroke nastanka i prirodu ovog stanja. Teško je reći šta je tačan uzrok atopijskog dermatitisa . Ono što je za sad sigurno je da uzrok problema leži u kombinaciji genetskih, imunoloških i faktora okoline. Kod osoba koje pate od AD, barijera kože je oštećena, što omogućava alergenima i drugim nepoželjnim supstancama da prodru u kožu, izazivajući inflamatorni odgovor. Ova oštećena koža takođe smanjuje sposobnost da zadrži vlagu, što dovodi do hronične suvoće i svraba. Neki od uobičajenih okidača za pogoršanje simptoma kod odraslih uključuju stres, izlaganje alergenima poput polena ili grinja, hemikalije u sapunima i deterdžentima, kao i određenu hranu. Nasledna komponenta je takođe izražena, a istraživanja su otkrila određene gene koji su povezani sa AD među kojima je najpoznatiji filagrin koji ima ključnu ulogu u održavanju zaštitne uloge kože. Ovaj problem se četo javlja u okviru porodica što ukazuje da nasledna predispozicija igra značajnu ulogu.
Simptomi atopijskog dermatitisa kod odraslih
Simptomi atopijskog dermatitisa kod odraslih često se razlikuju od simptoma kod dece. Dok deca obično imaju osip na licu, rukama i nogama, odrasli češće imaju promene na pregibima velikih zglobova (laktova i kolena), oko očiju, na vratu, bradavicama, šakama, stopalima, ali i u predelu genitalija. Kod odraslih najčešće se sreće intenzivan svrab i zadebljanje ekcemom zahvaćenih delova kože. Ova zadebljanja se nazivaju lihenifikacije i nastaju kao posledica hronične upale i oštećenja kože. Koža na tim delovima postaje zadebljala, gruba i ispupčena, takođe ima izgled kao da je izborana, sa izraženim linijama i ljuspicama. Takođe, ovi delovi kože mogu postati tamniji ili svetliji kao posledica oštećenja.
Svakako jedan od najneprijatnijih simptoma je stalni svrab koji često ometa san i najviše utiče na kvalitet života.
Ciljevi lečenja atopijskog dermatitisa kod odraslih
Lečenje atopijskog dermatitisa zahteva pre svega strpljenje i svakodnevnu negu kože. Lečenjem se cilja na ublažavanje simptoma poput svraba, crvenila i suvoće kože, zatim na obnovu kožne barijere i što duže održavanje faze remisije. Pravovremenim tretmanom se sprečavaju i moguće komplikacije.
Osnovni tretman za sve oblike atopijskog dermatitisa
Prvi korak u lečenju atopijskog dermatitisa kod odraslih je prepoznavanje i izbegavanje potencijalnih okidača koji mogu izazvati pogoršanje bolesti.
Postoji nekoliko nefarmakoloških strategija koje mogu značajno pomoći u kontroli simptoma:
1. Održavanje hidratacije kože: Vlaženje kože je ključno za osobe koje pate od atopijskog dermatitisa. Korišćenje emolijensa (posebno formulisanih hidratantnih krema) pomaže u obnavljanju barijere kože i zadržavanju vlage. Emolijensi treba da budu bez mirisa i alkohola kako ne bi dodatno iritirali kožu. Preporučuje se primena ovih krema više puta dnevno, naročito posle tuširanja. Za tuširanje preporučuju se uljane kupke ili sindeti, a kupanje ne treba da traje duže od desetak minuta, a voda treba da bude topla, ne vruća.
2. Izbegavanje iritansa i alergena: Pacijenti bi trebali izbegavati sapune i deterdžente koji isušuju kožu. Umesto toga, savetuje se korišćenje blagih sapuna bez mirisa, kao i nošenje pamučne odeće koja omogućava koži da diše. Sintetička ili vunena odeća ume da iritira atopičnu kožu i izaziva dodatni svrab. Tokom zime suv vazduh u prostorijama u kojima se greje može dodatno isušiti kožu pa se mogu koristiti ovlaživači vazduha ili posudice sa vodom na radijatorima kako bi se povećala vlažnost vazduha.
3. Kontrola stresa: Stres je jedan od glavnih okidača za pogoršanje atopijskog dermatitisa kod odraslih. Tehnike opuštanja, poput vežbi disanja, mogu pomoći u smanjenju nivoa stresa i sprečavanju pogoršanja.
4. Uloga edukacije i podrške: Lečenje atopijskog dermatitisa kod odraslih nije samo fizički izazov, već i psihološki. Hronična priroda bolesti može dovesti do osećaja frustracije, izolacije i smanjenog kvaliteta života. Edukacija o prirodi bolesti, načinima kontrole simptoma i važnosti doslednog pridržavanja terapije od ključne je važnosti za uspešno lečenje.
Takođe, podrška u vidu psihološkog savetovanja ili pridruživanja grupama za podršku može pomoći da se lakše nosite sa emocionalnim i socijalnim izazovima koje donosi atopijski dermatitis.
Farmakološko lečenje atopijskog dermatitisa
Kada gore pomenute nefarmakološke metode ne daju dovoljan rezultat, farmakološki tretmani postaju neophodni za kontrolu simptoma. Opcije uključuju lokalnu primenu lekova u obliku krema ili masti, ako to nije dovoljno prelazi se na lekove koji se piju (oralne lekove) i u težim slučajevima, biološku terapiju.
1. Topikalni kortikosteroidi: Ovo su lekovi koji se primenjuju direktno na kažu i imaju lokalno dejstvo na mestu gde su primenjeni. Kortikosteroidi su osnovna terapija za smirivanje akutnih upala. Koriste se u obliku krema, masti ili gelova, a jačina kortikosteroida zavisi od težine simptoma. Dugotrajna upotreba kortikosteroida mora biti pažljivo praćena zbog rizika od neželjenih efekata kao što su atrofija kože, promene boje i pojava strija.
2. Topikalni inhibitori kalcineurina: Takrolimus i pimekrolimus su lekovi koji se koriste kao alternativa kortikosteroidima, naročito za dugotrajno lečenje. Oni smanjuju upalu i svrab, a pritom nemaju rizik od atrofije kože. Ovi lekovi su posebno korisni za tretman osetljivih područja kao što su lice i vrat. Jedan od najčešćih neželjenih efekata primene ovih lekova je osećaj peckanja i toplote na mestu primene tokom prvih dana terapije. Obično traje do jedan sat nakon nanošenja kreme, ali vremenom se ovaj efekat smanjuje. Ako primenjujete ove preparate veoma je važno da koristite efikasnu zaštitu od sunca.
3. Oralni antihistaminici: Iako antihistaminici nisu direktno efikasni u lečenju atopijskog dermatitisa, oni mogu pomoći u kontroli svraba, naročito noću. Sedativni antihistaminici se često prepisuju kako bi pomogli pacijentima da bolje spavaju.
4. Sistemska terapija: Kod težih oblika atopijskog dermatitisa, oralni kortikosteroidi, ciklosporin ili metotreksat mogu biti opcije. Ovi lekovi deluju tako što suzbijaju imuni odgovor, ali zbog ozbiljnih potencijalnih neželjenih efekata, koriste se samo u slučajevima kada drugi tretmani nisu uspešni.
5. Biološka terapija: U poslednjih nekoliko godina, biološki lekovi su postali značajan napredak u lečenju atopijskog dermatitisa kod odraslih. Biološki lekovi su obično rezervisani za pacijente sa teškim oblikom bolesti koji ne reaguju na druge tretmane.
Fototerapija
Fototerapija je medicinski tretman koji koristi ultraljubičasto (UV) svetlo za lečenje različitih kožnih oboljenja, uključujući atopijski dermatitis, psorijazu, ekcem itd. Ovaj vid terapije funkcioniše tako što se koža izlaže kontrolisanim dozama UV svetlosti koja povoljno deluje na smanjenje inflamacije, crvenilo, svrab, zadebljanje kože. Fototerapija se najčešće uvodi kada lokalna primena lekova nije dala rezultate. Takođe se može koristiti i kao terapija održavanja. Ovaj vid terapije je generalno bezbedan, ali treba imati uvidu nus pojave kao što su opekotine, crvenilo i povećan rizik od razvoja raka kože nakon dugotrajnog tretmana. Postoji nekoliko tipovo fototerapije:
1. UVB fototerapija: Koristi ultraljubičaste B zrake (UVB) koji prodiru u površinske slojeve kože. Najčešće se koristi UVB uskog spektra zbog svoje efikasnosti i smanjenog rizika od nuspojava.
2. UVA fototerapija: UVA svetlost prodire u dublje slojeve kože, a najčešće se koristi u kombinaciji sa UVB svetlošću.
3. PUVA terapija: Koristi se kombinacija ultraljubičastog A svetla (UVA) i psoralena (supstanca koja je fotoosetljiva, odnosno čini kožu osetljivijom na svetlost i povećava efekat izlaganja UV zracima). Ovaj tretman se koristi kod težih oblika bolesti.
Individualizovan pristup lečenju atopijskog dermatitisa
Lečenje atopijskog dermatitisa kod odraslih zahteva multidisciplinarni pristup koji kombinuje farmakološke i nefarmakološke metode. Zbog hronične prirode bolesti, ključ uspešnog lečenja leži u doslednom pridržavanju terapije, prepoznavanju okidača i redovnoj nezi kože. Napredak u razumevanju imunoloških mehanizama atopijskog dermatitisa doveo je do razvoja novih tretmana, uključujući biološke lekove, koji nude nadu pacijentima sa težim oblicima bolesti. Edukacija, podrška i individualizovan pristup lečenju igraju ključnu ulogu u postizanju dugotrajne kontrole simptoma i poboljšanja kvaliteta života pacijenata sa atopijskim dermatitisom.
Spec. farm. Estela Gaković Ranisavljević,
specijalista farmakoterapije
