Astma je jedna od najčešćih hroničnih bolesti kod dece, koja se odlikuje zapaljenjem i sužavanjem disajnih puteva, što otežava disanje. Ova bolest može značajno uticati na kvalitet života deteta, ali uz pravilno lečenje i upravljanje simptomima, većina dece može normalno funkcionisati. U ovom tekstu ćemo istražiti osnovne informacije o astmi kod dece, uključujući simptome, uzroke, dijagnozu i lečenje.
Astma je hronično stanje disajnih puteva koje uzrokuje upalu bronhija, malih cevi koje prenose vazduh do pluća. Kod osoba sa astmom, disajni putevi postaju suženi, otečeni i preosetljivi na različite spoljašnje faktore. Kada su disajni putevi iritirani, dolazi do spazma (grča) mišića oko njih, što dalje sužava prostor za protok vazduha.
Za astmu je karakteristična povećana osetljivost i reaktivnost disajnih puteva. Šta to znači? Najjednostavnije rečeno, do naših disajnih puteva pristižu različiti nadražaji (polen, prašina, čestice iz zagađenog vazduha, virusi, bakterije itd.) pri čemu dolazi do mnogo intenzivnijeg odgovora, odnosno većeg suženja bronhija nego što je uobičajeno ili normalno. Uzrok ove pojačane reaktivnosti se objašnjava postojanjem zapaljenskog procesa u disajnim putevima.
Kod dece, ovaj proces može izazvati kašalj, zviždanje (wheezing), osećaj stezanja u grudima i otežano disanje. Ovi simptomi se mogu pogoršati tokom fizičke aktivnosti, hladnog vremena ili izloženosti alergenima poput polena, prašine ili životinjskog peruti.
Simptomi astme mogu varirati od blage nelagodnosti do ozbiljnih napada disanja koji zahtevaju hitnu medicinsku intervenciju.
Uobičajeni simptomi astme kod dece uključuju:
● Kašalj: koji se često pogoršava noću ili rano ujutru.
● Zviždanje u grudima (wheezing): škripavi zvuk koji se javlja prilikom disanja, naročito pri izdahu.
● Osećaj stezanja u grudima: dete može opisivati osećaj kao da mu je nešto „teško“ na grudima.
● Otežano disanje: detetu može biti teško da udiše dovoljno vazduha, što se može pogoršati tokom aktivnosti ili stresa.
● Brzo disanje ili kratak dah: u nekim slučajevima dete može ubrzano disati bez očiglednog razloga.
● Simptomi koji mogu ukazati na napad astme: kod neke dece napadu astme, naročito alergijske prirode, mogu da prethode simptomi kao što su uznemirenost, glavobolja, svrab kože, smetnje u varenju, zapušen nos ili kijavica.
Važno je napomenuti da se simptomi astme mogu značajno razlikovati između dece. Neka deca mogu imati vrlo blage simptome, dok druga mogu imati ozbiljne napade astme koji zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.
Napadi astme mogu imati različitu dužinu trajanja, ali najčešće traju jedan do dva sata. Kako napad popušta najčešće se javlja kašalj sa iskašljavanjem male količine sluzavog i žilavog sekreta.
U odnosu na faktore koji je izazivaju, astma može imati alergijski ili nealergijski uzrok. Nealergijska astma je najčešće izazvana akutnim infekcijama disajnih puteva, ali i emotivnim poremećajima ili većim psihofizičkim naporima. Astma je kod najvećeg broja dece i adolescenata alergijska, sa naslednom osnovom za reakciju na alergene. Primećeno je da je veliki broj dece pre pojave astme već bolovao od neke druge alergijske bolesti, na primer od atopijskog dermatitisa ili alergijske kijavice.
Među najčešćim faktorima koji doprinose razvoju astme kod dece su:
● Genetska predispozicija: Ako roditelji ili bliski rođaci deteta imaju astmu ili druge alergijske bolesti (poput ekcema ili alergijskog rinitisa), postoji veći rizik da dete razvije astmu.
● Izloženost alergenima: Deca koja su često izložena alergenima kao što su grinje, polen, buđ imaju veći rizik od astme.
● Infekcije disajnih puteva u ranom detinjstvu: Virusne infekcije disajnih puteva, poput respiratornog sincicijskog virusa (RSV) i rinovirusa, mogu doprineti razvoju astme kod osetljive dece.
● Pušenje u okruženju: Izloženost duvanskom dimu, bilo tokom trudnoće ili nakon rođenja, može povećati rizik od astme kod deteta.
● Zagađenje vazduha: Deca koja žive u urbanim sredinama sa visokim nivoom zagađenja vazduha imaju veći rizik za razvoj astme. Izloženost različitim industrijskim hemikalijama u hrani, zagađenoj životnoj sredini, vodi, vazduhu i zemljištu takođe povećava rizik kod osetljive dece.
Utvrđivanje da li dete ima astmu može predstavljati izazov, posebno kod mlađe dece, jer mnogi simptomi astme mogu biti slični simptomima drugih bolesti disajnih puteva, poput bronhitisa ili prehlade.
Glavni koraci u dijagnostici astme uključuju:
● Lekar će prvo prikupiti informacije o detetovim simptomima, njihovom trajanju i učestalosti, kao i o eventualnim okidačima simptoma. Takođe, važno je da se ispita postojanje astme u porodici.
● Lekar će slušati detetovo disanje pomoću stetoskopa kako bi otkrio eventualno zviždanje ili druge nepravilnosti.
● Testovi ispitivanja plućne funkcije su veoma značajni. Najčešće se izvodi spirometrija. To je test koji meri koliko vazduha dete može izdahnuti i kojom brzinom. Iako se ovaj test teže izvodi kod male dece, on je ključan za potvrdu dijagnoze. Takođe, ovaj test ima veliki značaj u praćenju toka astme i proceni koliko je lečenje uspešno.
● Alergijski testovi mogu pomoći u identifikaciji specifičnih alergena koji pogoršavaju astmu kod deteta. Ne sprovode su uvek u okviru dijagnostike astme.
Lečenje astme kod dece ima za cilj da kontroliše simptome, smanji učestalost napada i omogući detetu normalan život. Treba imati u vidu da je lečenje astme dugotrajno pa je važno lečenje sprovoditi pravilno kako bi se omogućio što kvalitetniji život deteta uz minimalne doze lekova. Za obolele od astme najefikasnija i najbolja je primena lekova putem inhalacije, odnosno udisanjem leka. Ovi lekovi se podižu u apoteci i oni su u vidu svima dobro poznatih pumpica. Na ovaj način udahnut lek se veoma brzo nađe u disajnim putevima gde i treba da ostvari svoje dejstvo tako da je efikasnost ovih lekova veoma visoka. Prednost je što se na ovaj način unose manje količine leka nego kada bi se davao u tableti pa su neželjeni efekti lokalni, na mestu primene u ustima. Najčešće se kao neželjeni efekti javljaju suvoća usta, promuklost i gljivične infekcije usne duplje. Ovi neželjeni efekti se mogu izbeći ukoliko se odmah nakon inhalacije leka usta isperu vodom tako što se voda promućka u ustima i ispljune.
Postoje dve glavne vrste lekova koji se koriste u lečenju astme:
● Lekovi za dugoročnu kontrolu, u koje spadaju inhalacionih kortikosteroidi i inhalacioni dugodelujući beta 2 agonisti, koriste se svakodnevno kako bi smanjili upalu disajnih puteva i sprečili napade astme.
● Lekovi za brzo olakšanje, koriste se u slučajevima akutnih napada astme kako bi brzo otvorili disajne puteve i olakšali disanje. Obično se koriste samo po potrebi. Nije preporučljivo ove lekove stalno koristiti. Ako se javlja potreba za čestom svakodnevnom primenom, obavezno se javiti lekaru da ponovo proceni plan lečenja i u takvim slučajevima se mora prilagoditi doza ili promeniti inhalacioni lek za dugoročnu kontrolu.
Smatra se da je astma dobro kontrolisana ukoliko se simptomi bolesti javljaju dva puta nedeljno ili ređe, ukoliko se lekovi za brzo olakšanje simptoma koriste najviše dva puta nedeljno ili ređe i ukoliko dete može da obavlja svakodnevne aktivnosti bez ograničenja.
Često se uz konvencionalnu, standardnu terapiju lekovima primenjuje i komplementarna medicina kao pomoć u što boljoj kontroli astme. Ona obuhvata korišćenje prirodnih proizvoda kao što su različiti vitamini, minerali, riblje ulje, proizvodi na biljnoj bazi, zatim različite vrste vežbi disanja, tehnike opuštanja itd. Primena komplementarne terapije doprinosi boljim rezultatima lečenja ali važno je naglasiti da se primenjuje uz propisanu terapiju lekovima.
Pravilna primena pumpica (inhalatora) za astmu je ključna za efikasno lečenje simptoma i kontrolu bolesti. Nepravilna upotreba inhalatora može smanjiti količinu leka koji stiže do pluća i smanjiti efikasnost terapije. Ako imate bilo kakve nedoumice ili niste sigurni da li vaše dete pravilno koristi inhalator, pitajte lekara ili farmaceuta da vam pomognu i pokažu vama i vašem detetu kako se pravilno koristi pumpicu.
Za pravilnu upotrebu pumpica treba obratiti pažnju na sledeće:
1. Uklonite zaštitni poklopac sa inhalatora kako biste ga pripremili za upotrebu.
2. Pripremite dozu i proverite preostali broj doza (ovaj postupak se razlikuje u zavisnosti od vrste inhalatora koji koristi vaše dete)
3. Neka dete sedne ili stane uspravno, izdahne polako i potpuno kako bi se pluća ispraznila.
4. Treba staviti usnik inhalatora između usana, i objasniti detetu da usne drži čvrsto stegnute, ali da pazi da jezikom ne blokira usnik.
5. Udahnuti na usta (u zavisnosti od vrste inhalatora negde je potrebno i aktivirati lek potiskom, a negde se samim udahom aktivira oslobađanje leka)
6. Zadržati dah. Objasniti detetu da je potrebno da zadrži dah 10 sekundi, ili koliko može, barem 4-5 sekundi (osmislite neku zanimljivu brojalicu kako bi proces bio zanimljiviji i jasniji dečijem uzrastu). Zadržavanje daha pomaže da lek ima vremena da se zadrži u plućima. Tokom zadržavanja daha izvaditi inhalator iz usta.
7. Polako izdahnuti kroz nos ili usta, pri čemu inhalator treba skloniti od usta.
8. Ako je lekar preporučio više od jedne doze, sačekajte oko 30 sekundi do 1 minut pre nego što dete ponovi postupak.
9. Očistite usnik inhalatora suvom maramicom ili ubrusom, zatvorite poklopac i odložite do sledeće primene prema uputstvu proizvođača.
10. Nakon upotrebe inhalatora, posebno onih sa kortikosteroidima, važno je isprati usta vodom kako bi se izbegla iritacija ili gljivična infekcija usta.
Jedan od ključnih elemenata u upravljanju astmom kod dece je prepoznavanje i izbegavanje okidača koji mogu izazvati simptome. Najčešći okidači uključuju:
● Alergene poput polena, grinja, buđi, peruti kućnih ljubimaca i drugih.
● Prehlade i virusne infekcije disajnih puteva često pogoršavaju astmu kod dece.
● Kod neke dece, fizička aktivnost, posebno napolju na hladnom vazduhu, može izazvati astmatični napad. Ovo se naziva astma izazvana vežbanjem.
● Hladan, suv vazduh, visoka vlažnost ili velika zagađenost vazduha mogu izazvati simptome astme.
Dragi roditelji, vi ste ključna podrška detetu da razume problem, da nauči da prepozna simptome i da reaguje na njih. Pripremili smo nekoliko saveta koji vam mogu pomoći.
Pre svega pratite redovne kontrole i posetite lekara kako bi se procenilo da li je plan lečenja efikasan. Obuka za upotrebu inhalatora je od posebnog značaja. Naučite dete kako da pravilno koristi inhalator, jer nepravilna upotreba može smanjiti efikasnost lečenja. Najbolje se uči kroz igru pa tako na primer omiljenom plišanom medi zajedno sa detetom objasnite kako se koristi pumpica. Iako je to ponekad teško izvodljivo, smanjite izloženost alergenima koliko kod je moguće. Održavajte kuću čistom, redovno perite posteljinu i izbegavajte duvanski dim u detetovom okruženju.
Astma kod dece predstavlja veliki izazov i za dete i za roditelje, ali uz pravilno lečenje i podršku, većina dece može voditi zdrav i aktivan život. Ključ je u ranoj dijagnozi, doslednom praćenju i izbegavanju okidača, kao i pravilnoj primeni terapije.
Spec. farm. Estela Gaković Ranisavljević,
specijalista farmakoterapije
Naš stručni tim stoji vam na raspolaganju za sva vaša pitanja.
