Za nas roditelje odlazak kod lekara ume da bude stresan. Iščekujemo šta će nam lekar reći, a često izađemo prepune glave informacija o bolesti, lečenju i primeni lekova. Lečenje atopijskog dermatitisa je proces koji zahteva strpljenje. Važno je kupanje, ali nemojte dugo, treba dobro oprati kožu, ali nežno, namažite jednu kremu pa sačekajte pola sata, namažite drugu kremu pa sačekajte, pazite kakvu odeću dete nosi, pazite šta jede, ne dajte da se češe, a znate da je to nemoguća misija za jednogodišnjaka. I taman kada sve primenite i mislite da je problem rešen, nešto opet isprovocira svrab i crvenilo i vratite se na početak.
Zato je pristup lečenju atopijskog dermatitisa pun prepreka, a u praksi se pokazalo da lečenje prilagođeno potrebama svakog deteta daje najbolje rezultate.
Ovaj pristup podrazumeva fino podešavanje lečenja svakom pacijentu.
Lečenje atopijskog dermatitisa obuhvata tri glavna koraka:
● Lečenje i kontrolu akutnih simptoma bolesti kao što su svrab, crvenilo, suva koža, kraste, osipi i zadebljanja na koži
● Obnavljanje oštećene kože
● Prevenciju pogoršanja stanja
Pre nego što damo osvrt na mogućnosti lečenja atopijskog dermatitisa skrenućemo pažnju na higijenu i negu kože koja je u svim fazama ovog stanja značajna.
Uživanje u toploj vodi uz igranje omiljenom igračkom predstavlja trenutke opuštanja i zabave za dete, dok bebino veselo gugutanje i razdragano pljuskanje ručicama stavljaju osmeh na lice roditelja. Zato i ne čudi što je kupanje bebe ili malog deteta jedan od omiljenih dnevnih rituala cele porodice. Međutim, ako je koža vašeg deteta crvena, suva, izgrebana i sva u ranicama od češanja, kupanje predstavlja više izvor straha i brige nego uživanje i opuštanje. Održavanje higijene kože zahvaćene atopijskim ekcemom zahteva dodatnu pažnju i drugačiji pristup, ali uz primenu nekoliko jednostavnih saveta kupanje više ne mora biti izvor stresa.
Pre svega treba istaći da je pranje kože neophodno kako bi se uklonile ljuspice suve kože, iritansi i alergeni sa površine i pripremila koža za nanošenje kremova i lekova.
Voda za tuširanje ili kupanje treba da bude mlaka, nikako vruća, a dužina boravka u vodi ne bi trebalo da bude duža od 10 minuta. Što je kupanje duže i temperatura vode toplija, koža se više isušuje i posledično svrbi. Preporuka dermatologa je da se koriste sredstva za pranje koja su bez mirisa, hipoalergena, odnosno sastav im je takav da smanjuju mogućnost nastanka alergijske reakcije. Gelovi za tuširanje, šamponi i sapuni koji sadrže sredstva koja pene, odnosno kupke koje stvaraju penu, treba da se izbegavaju jer više isušuju kožu, dok sredstva za pranje u vidu sindeta ili uljanih kupki pomažu da se koža manje isuši. U našem i vodiču za lečenje atopijskog dermatitisa Evropske akademije za dermatologiju i venerologiju navodi se da kratkotrajnim kupanjem od 5 minuta, uz upotrebu uljane kupke tokom poslednja 2 minuta tuširanja može se izbeći isušivanje površinskog sloja kože.
Nakon tuširanja vodu utapkati mekim, čistim peškirom dok koža ne postane skoro sasvim suva, a odmah nakon toga se preporučuje nanošenje kreme. Stručnjaci preporučuju da je najbolji način održavanja vlažnosti kože nanošenje debljeg sloja emolijentnog krema tokom prva 3 minuta posle kupanja.
Pravilna upotreba emolijentnih kremova za vlaženje kože je od izuzetnog značaja za kontrolu atopijskog dermatitisa. Ali pre svega, da objasnimo pojam emolijens.
Emolijensi (emolijenti) su supstance ili kozmetički proizvodi koji nakon nanošenja povećavaju vlažnost kože i čine je mekom i glatkom. Ne sadrže u sebi lekove već kozmetičke supstance koje pomažu hidriranju kože. Dostupni su u različitim oblicima. Najčešće su korišćeni u vidu kremova jer se lako nanose na kožu i ne ostavljaju trag na odeći. Masti su nešto gušće od kremova i najčešće se koriste kod veoma suvog ekcema, dok su losioni zbog retke konzistencije korisni za mazanje na delove tela obrasle gustom dlakom kao što je teme glave.
Kako bi ste postigli dobro vlaženje kože potrebno je vašem mališanu namazati emolijens dva puta dnevno. Na primer, kremove možete koristiti tokom dana i toplog vremena, jer se brže upijaju i posle njih se dete možete brzo obući, a masti mogu biti dobar izbor za mazanje uveče pred spavanje ili tokom zime.
Kremovi za vlaženje i negu kože su vaši saveznici i pravilnom primenom ovih proizvoda vašem detetu možete mnogo olakšati simptome poput suvoće kože i svraba. Njihova primena ima svoje mesto i tokom akutne faze atopijskog dermatitisa, ali je i od velikog značaja kao pomoć u dugoročnom održavanju faze remisije.
Pravilna primena kremova u akutnoj fazi atopijskog dermatitisa:
● Nakon kupanja ili tuširanja samo na kožu zahvaćenu ekcemom se prvo nanosi krem ili mast koja sadrži lek (najčešće krem koji sadrži kortikosteroide)
● Potrebno je sačekati 20 minuta (u slučaju primene kortikosteroida) ili 30 minuta (u slučaju primene takrolimusa ili pimekrolimusa) pa tek onda naneti emolijentni krem za vlaženje i negu kože
● Kremovi za vlaženje i negu se nanose u dovoljnoj količini na celu površinu kože
● Kremovi ili masti se utrljavaju u kožu u smeru rasta dlake kako bi se izbegla upala korena dlake (folikulitis).
Nakon što dođe do poboljšanja stanja kože, tokom faze remisije, važno je i dalje nastaviti pravilno prati i hidrirati kožu. Princip pranja i mazanja kremova je isti samo što se tada ne koriste lekovi. Ponekad je samo pravilna higijena i vlaženje kože efikasan način kontrole atopijskog dermatitisa pogotovo kod dece sa blagim i umerenim oblikom bolesti pa je zato važno da ovaj korak u svakodnevnoj nezi kože ne preskačete.
Pre svega naoružajte se strpljenjem. Lečenje atopijskog dermatitisa zahteva vreme, pažljivu primenu terapije i najvažnije od svega istrajnost. Iako je to nekada lakše reći nego uraditi, pogotovo kada su upitanju mlađa deca, budite uporni i ne odustajte, a propisanu terapiju sprovedite u potpunosti.
Terapija izbora u lečenju atopijskog dermatitisa su lekovi koji se primenjuju direktno na kožu. Lečenje se najčešće otpočinje mazanjem lekova u vidu kremova ili masti na kožu zahvaćenu promenama. Oni deluju tako što smanjuju upalu na koži i smanjuju svrab. Najčešće se koriste kortikosteroidni lekovi i lekovi iz grupe kalcineurinskih inhibitora. Treba biti svestan da su ovo lekovi koji pravilnom primenom efikasno deluju na simptome bolesti, ali ne leče atopijski dermatitis. Zato se može deseti da ove lekove morate ponovo koristiti ukoliko dođe do pogoršanja simptoma.
O izboru leka kao i načinu primene odlučuje lekar, jer uspešnost lokalne terapije zavisi pre svega od dobro odabrane jačine i doziranja preparata i njegove pravilne primene. Nepravilna i dugotrajna primena ovih lekova povećava mogućnost od razvoja neželjenih efekata pa je zato važno da ih ne uzimate na svoju ruku.
Ova lokalna terapija se može sprovesti na dva načina, a lekar će proceniti koji pristup je najbolji za vaše dete.
Najčešće se primenjuje tradicionalni, takozvani reaktivni pristup gde se lokalna terapija lekovima maže samo na kožu sa promenama, a kada se promene na koži izgube upotreba se postepeno ukida.
Poslednjih godina ovaj pristup se sve češće menja proaktivnim načinom lečenja koji počinje nakon uspešnog tretmana i povlačenja promena na koži. U proaktivnom postupku lečenja primenjuju se lekovi u vidu masti ili kremova dva puta nedeljno na mestima gde su prethodno bile promene i zapaljenja u kombinaciji sa redovnom upotrebom emolijenasa na celo telo. Lekar određuje koliko dugo će trajati ovaj postupak lečenja koji se naravno sprovodi uz redovne lekarske kontrole.
Kod atopijskog dermatitisa, zaštitna funkcija kože je oštećena, što omogućava lakši prodor mikroorganizama kao što su bakterije, gljivice i virusi.
Gubitak vlage iz kože i smanjena proizvodnja prirodnih masti doprinosi suvoći, pucanju i ranjivosti kože. Na zdravoj koži postoji ravnoteža između različitih mikroorganizama. Kod dece sa atopijskim dermatitisom ova ravnoteža je narušena, što često dovodi do prekomernog rasta bakterija kao što je Staphylococcus aureus. Ova bakterija može dodatno pogoršati upalu i oštećenje kože, stvarajući uslove za infekcije. Stalni svrab i češanje, koji su karakteristični za atopijski dermatitis, dodatno oštećuju kožu, stvarajući sitne ranice koje služe kao ulaz za mikroorganizme. Takođe, u ovom stanju imunski odgovor organizma nije odgovarajući što dodatno smanjuje sposobnost tela da se efikasno brani od infekcija.
Ovi faktori zajedno stvaraju povoljne uslove za razvoj bakterijskih, gljivičnih i virusnih infekcija kod osoba sa atopijskim dermatitisom, što dodatno komplikuje bolest i može otežati lečenje. Zato lekar uz osnovnu terapiju može dodati i antibiotske masti ili kremove, a u slučaju težih bakterijskih infekcija ili ako su veće površine kože zahvaćene, mogu se propisati antibiotici koji se piju. Ukoliko dođe do razvoja gljivične infekcije mogu se koristiti lokalno masti ili kremovi ili oralni lekovi protiv gljivica u zavisnosti od težine infekcije.
Ako se razvije virusna infekcija, kao što je herpes simpleks virusna (HSV) infekcija, koja može izazvati komplikacije, možda će biti potrebno uključiti i antivirusne lekove.
U određenim situacijama u fazama pogoršanja lekar može preporučiti da se piju lekovi iz grupe antihistaminika koji utiču na alergijsku komponentu problema. Kod jako teških oblika atopijskog dermatitisa mogu se primeniti ciklosporin i metotreksat u malim dozama, a u novije vreme istražuje se i primena biološke terapije u ovim stanjima. Jedna od terapijskih opcija u slučajevima kada lokalna terapija ne daje zadovoljavajuće rezultate je fototerapija, odnosno izlaganje veštačkim UV zracima posebnih terapeutskih lampi.
Koji od pomenutih načina lečenja će se primeniti određuje isključivo lekar, a zavisiće od težine simptoma i individualnog odgovora pacijenta na terapiju.
Imajući u vidu da standardne terapijske opcije u lečenju atopijskog dermatitisa utiču pre svega na simptome bolesti, a ne leče uzrok problema, sve više se nameće potreba za novim rešenjima i drugačijim pristupom na problem i lečenje. Održavanje i obnova kožne barijere značajan je korak u lečenju atopijskog dermatitisa kome pomaže redovno vlaženje kože korišćenjem krema. Kad je neophodno po preporuci lekara koristi se terapija lekovima koja se prilagođava težini bolesti. U potrazi za rešenjem problema sve više se pristupa sveobuhvatnom pristupu pa se tako u toku lečenja atopijskog dermatitisa često primenjuje psihološka podrška kako pacijenata tako i celokupne porodice, a dobre rezultate pokazuju i posebno osmišljene dijetetske intervencije.
Spec. farm. Estela Gaković Ranisavljević,
specijalista farmakoterapije
Naš stručni tim stoji vam na raspolaganju za sva vaša pitanja.
