Za većinu ljudi disanje je nešto o čemu se ne razmišlja previše. Dolazi samo od sebe, tiho i neprimetno, sve dok ne postane otežano.
Kod osoba sa astmom, disanje nije uvek tako jednostavno. Postaje svakodnevna briga, naročito u trenucima kada se javi napad.
U ovom tekstu saznaćete kako da bolje razumete astmu, prepoznate simptome na vreme, ublažite ih i naučite kako da živite slobodnije, bez straha.
Šta je astma i zašto se javlja?
Astma je hronično zapaljenje disajnih puteva, koje uzrokuje njihovo sužavanje i povećanu osetljivost. To dovodi do otežanog disanja, kašlja, zviždanja u grudima i osećaja pritiska ili gušenja.
Kod osoba sa astmom, disajni putevi reaguju burno na:
- Alergene (polen, prašinu, dlake)
- Fizički napor
- Promene vremena
- Infekcije disajnih puteva
- Emocionalni stres
- Duvanski dim, zagađenje, hemikalije
Koji su simptomi astme?
Najčešći simptomi su:
- Kratak dah
- Zviždanje u grudima (wheezing)
- Kašalj (naročito noću ili rano ujutru)
- Stezanje u grudima
- Umor nakon minimalnog napora
Simptomi se javljaju u epizodama, ali kod nekih su prisutni i hronično, u blažem obliku.
Kako da znate da li imate astmu?
Dijagnozu postavlja pulmolog na osnovu:
- Detaljnog razgovora i porodične istorije
- Spirometrije (test plućne funkcije)
- Peak Flow testa
- Testiranja na alergene
Ne zanemarujte simptome koji se uporno ponavljaju. Što se ranije prepoznaju, to je veća šansa za bolju kontrolu i ređe napade.
Kako da pomognete sebi ako imate astmu?
1. Naučite svoje okidače
Svaka osoba sa astmom ima različite pokretače napada. Vodite dnevnik simptoma i zabeležite:
- Gde ste bili?
- Šta ste udisali?
- Šta ste jeli?
- Da li ste bili pod stresom?
Kada ih identifikujete, lakše ćete ih izbeći ili minimizovati.
2. Koristite terapiju redovno – čak i kad se dobro osećate
Astma nije bolest koju lečimo samo kad dođe napad.
Većina ljudi dobija:
- Kontrolnu terapiju (npr. inhalacioni kortikosteroidi) – svakodnevno
- Brzodelujuću terapiju – po potrebi, kad se simptomi jave
Ne zamenjujte jedno drugim. Brzodelujući lek ne „leči“ astmu – on samo gasi požar.
3. Radite na disanju i relaksaciji
- Vežbajte dijafragmalno disanje (duboko disanje stomakom)
- Pokušajte sa mindfulness tehnikama i vođenim opuštanjem
- Radite lagane fizičke aktivnosti – šetnje, joga, plivanje (ali ne na hladnoći)
Stres je čest okidač – mirno telo = mirniji disajni putevi.
4. Uredite životni prostor da bude „astma-friendly“
- Uklonite tepihe i zavese (skupljaju prašinu)
- Održavajte vlažnost vazduha između 40–50%
- Koristite prečišćivače vazduha
- Izbegavajte osveživače prostora, parfeme, sveće
5. Ojačajte imunitet kroz ishranu
Astma je inflamatorno oboljenje, a ishrana može imati važnu ulogu u smanjenju upalnih procesa u organizmu. Posebnu pažnju obratite na sledeće:
- Omega-3 masne kiseline (riblje ulje, losos, laneno seme)
- Voće i povrće bogato antioksidansima (borovnice, brokoli, spanać)
- Vitamin D3 – koji ima dokazano povoljan efekat na smanjenje učestalosti napada kod dece i odraslih
Kako da reagujete u slučaju napada?
- Ostanite mirni – panika pogoršava situaciju
- Uzmite propisani brzodelujući inhalator (obično 2 udaha)
- Sedite uspravno i pokušajte da polako dišete
- Ako se simptomi ne smiruju u roku od 10 minuta – pozovite hitnu pomoć
Ako imate astmu i niste dobili inhalator – obavezno se javite lekaru da vam propisuje terapiju za hitne situacije.
Život sa astmom
Da, astma ume da plaši. Ali uz disciplinu i razumevanje svog tela, možete raditi sve što i drugi:
- Putovati
- Baviti se sportom
- Ići na planinu ili more
- Igrati se s decom
Jedina razlika je, da vi znate koliko je važno disanje. I zato o njemu brinete. Informisanost, disciplina i podrška; to je vaša trojka uspeha Ako ste se ikada zapitali “šta da radim kad mi astma oteža disanje” – evo odgovora. I prvi korak ste već napravili: edukovali ste sebe.
Pitajte stručnjaka
Ako osećate stezanje u grudima, kašljete noću bez jasnog razloga ili primetite da vaše dete otežano diše tokom fizičke aktivnosti, važno je da se na vreme obratite pulmologu, alergologu ili pedijatru za stručnu procenu.
Takođe, slobodno se obratite našem timu stručnjaka – stojimo vam na raspolaganju za sva pitanja i savete.
Česta pitanja (FAQ)
1. Može li astma nestati?
Kod neke dece da – naročito ako je blaga i dobro kontrolisana. Kod odraslih najčešće traje ceo život, ali može biti vrlo dobro pod kontrolom.
2. Da li fizička aktivnost pogoršava astmu?
Ne mora. Umeren, nadziran trening pomaže u jačanju pluća. Postoji tzv. „fizički izazvana astma“, ali i to se rešava terapijom.
3. Da li alergije pogoršavaju astmu?
Da – mnogi ljudi imaju alergijsku astmu, gde polen, prašina ili kućni ljubimci izazivaju simptome. Zato je kontrola alergena važna.
4. Može li se astma pogoršati samo od stresa?
Da – stres i anksioznost mogu izazvati napad astme kod osetljivih osoba. Disanje, relaksacija i podrška su važni.
