Menu
Ekcem je zajednički naziv za grupu upalnih bolest kože koje karakteriše pre svega svrab, suva koža, osip i ljuspanje oštećenih delova kože. Ova grupa bolesti pogađa milione dece širom sveta. Iako konvencionalna medicina nudi tretmane za ublažavanje simptoma, sve više roditelja se okreće prirodnim lekovima u potrazi za rešenjem. U ovom blogu pročitajte šta je ekcem, zašto se javlja, ko je najviše pogođen, kao i koje su prednosti, a koje mane prirodnog lečenja.
Ekcem je hronično oboljenje kože koje se manifestuje crvenilom, svrabom, suvoćom i pucanjem kože. Najčešći oblik ekcema je atopijski dermatitis koji se javlja kod beba i male dece, ali se može javiti i kod odraslih. Pored atopijskog dermatitsa, oblik ekcema je i kontaktni dermatitis, seboroični dermatitis, stazni dermatitis itd. Ekcem nije zarazan, ali je vrlo neprijatan zbog jakog svraba koji često dovodi do infekcija usled češanja.
Ekcem ima više uzroka, ali se uglavnom povezuje sa genetikom i imunskim sistemom. Faktori sredine, poput alergena, stresa, neodgovarajućih sapuna i deterdženata, mogu pogoršati simptome. Iako je ekcem hroničan problem, simptomi mogu biti kontrolisani uz odgovarajuće tretmane.
Ekcem se češće javlja kod dece čiji roditelji ili bliski rođaci imaju istoriju atopijskih bolesti, poput astme ili alergija. Pored genetske predispozicije, faktori kao što su hladno vreme, stres i izloženost alergenima, mogu izazvati ili pogoršati simptome.
Statistički podaci ukazuju na to da je pojava ekcema u porastu. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, oko 20% dece širom sveta pati od ekcema. U razvijenim zemljama poput Australije, Velike Britanije i Skandinavije, sa ekcemom se suočava oko 15% dece. S druge strane, u zemljama Afrike i južne Azije učestalost je niža, čak ispod 5%. Istraživači sugerišu da to može biti povezano s razlikama u životnim uslovima, ishranom i izloženošću prirodnim alergenima.
Tradicionalna medicina se oslanja na lekove kojima se uspostavlja kontrola simptoma ekcema. U lečenju atopijskog dermatitisa , odnosno ekcema, kortikosteroidne kreme su efikasne u smanjenju upale i svraba, ali dugotrajna upotreba može dovesti do nuspojava poput stanjivanja kože i hormonskih poremećaja.
Još jedan problem konvencionalnih tretmana je taj, što ne rešavaju osnovni uzrok ekcema, već samo ublažavaju simptome. Pored toga, neki roditelji izražavaju zabrinutost zbog dugoročnog uticaja na zdravlje dece, što ih podstiče da traže prirodna rešenja.
Korisno je objasniti da naš Zakon o lekovima i medicinskim sredstvima ne definiše pojam “prirodni lek”. Pre svega da bi smo neki proizvod nazvali lekom, on u Srbiji mora biti registrovan u Agenciji za lekove i medicinska sredstva gde se procenjuje njegovo dejstvo, kvalitet, doziranje i sve što je potrebno da bi lek imao jasno određeno mesto kada i kako se primenjuje. Ovaj zakon definiše i kategoriju biljnih lekova u čiji sastav ulazi jedna ili više aktivnih supstanci biljnog porekla koji takođe moraju biti registrovani u Agenciji za lekove. Postoji i kategorija dodataka ishrani (dijetetskih suplemenata) koji mogu da sadrže supstance biljnog ili životinjskog porekla koje imaju zadatak da pomažu u lečenju ili preventivi određenih stanja i bolesti. Kod nas ljudi često koriste izraz “prirodni lek” za sve proizvode koji sadrže supstance biljnog ili životinjskog porekla, što nije tačno i može dovesti u zabludu.
Osvrnućemo se na neke od najčešće korišćenih proizvoda ili supstanci prirodnog porekla za koje se roditelji dece najviše raspituju:
Kokosovo ulje je bogato laurinskom kiselinom, koja ima antibakterijska i antiinflamatorna svojstva. Naneseno na kožu, može pomoći u smanjenju svraba i crvenila, a takođe hidrira kožu i smanjuje suvoću. Ako se odlučite da probate, preporučuje se nanošenje hladno ceđenog, organski uzgojenog kokosovog ulja. Da li je efikasno? Zavisi, pre svega jer je ekcem složen problem i njegov uzrok nije samo u koži.
Ulje semnki crne ribizle je bogato gama-linolenskom kiselinom (GLA), masnom kiselinom koja pomaže u obnavljanju barijere kože. Studije su pokazale da je ono efikasno u smanjenju upale i svraba kod osoba s ekcemom i atopijskim dermatitisom.
Omega-3 masne kiseline su poznate po svom protivupalnom delovanju, što ih čini korisnim u tretmanu ekcema. One pomažu u smanjenju upale i crvenila kože, a takođe pomažu u jačanju kožne barijere. Omega-3 masne kiseline se mogu naći u ribljem ulju, mesu morskih riba (losos, tuna, skuša), a od biljnih izvora najbogatiji su orasi, soja, semenke (čija, lan) i mikroalge. Preporučuje se dodavanje omega-3 u ishranu dece kako bi se smanjili simptomi ekcema i poboljšalo opšte stanje kože.
Aloe vera je poznata po svojim hidratantnim i umirujućim svojstvima. Gel aloe vere nanet spolja može smiriti iritiranu kožu i pružiti olakšanje od svraba i upale. Osim toga, aloe vera je prirodni ovlaživač koji može pomoći u regeneraciji oštećene kože.
Probiotici mogu poboljšati zdravlje creva i ojačati imunski sistem, što je posebno važno kod dece koja pate od ekcema. Neki istraživači veruju da disbalans bakterija u crevima doprinosi razvoju atopijskog dermatitisa, pa uključivanje probiotika u ishranu može pomoći u smanjenju simptoma.
Ovas ima antiinflamatorna svojstva i često se koristi u tretmanu suve i iritirane kože. Kupke na bazi ovsa mogu ublažiti svrab i smiriti crvenilo, dok istovremeno hidriraju kožu.
Proizvodi koji sadrže prirodne sastojke biljnog ili životinjskog porekla mogu pomoći kod ekcema, ali svakako posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom pre upotrebe ovih proizvoda.
LOREM IPSUM DOLOR SIT AMET, CONSECTETUR ADIPISCING ELIT, SED DO EIUSMOD TEMPOR INCIDIDUNT UT LABORE ET DOLORE MAGNA ALIQUA.
